Bezbednost.com

Bezbednost.com

AKT O PROCENI RIZIKA

Zakonom o privatnom obezbeđenju je definisano da sve organizacije koje nisu mikro preduzeća, a primenjuju bilo koju od mera privatnog obezbeđenja, bilo fizičkog obezbeđenja ili sistema tehničke zaštite, moraju tu primenu zasnivati na Aktu o proceni rizika u zaštiti lica imovine i poslovanja.

Obezbeđenje nekada

Sve strukture društva u našoj zemlji prošle su ili prolaze kroz tranziciju. Tako je i zaštita lica, imovine i poslovanja postala problem vlasnika imovine, odnosno delegirana je organizaciji koja ostvaruje privrednu delatnost. U početnoj fazi tranzicije poslovi privatnog obezbeđenja nisu bili uređeni. Ovim poslovima su se neretko bavila lica iz kriminalnog miljea ili lica koja iz zdravstvenih ili nekih drugih nisu bila u stanju da se bave poslovima u proizvodnji pa su iz socijalnih razloga postavljani na poslove zaštite objekta. Ova lica nisu imala nikakva ovlašćenja za primenu mera u zaštiti lica imovine i poslovanja. Tehnička zaštita objekata se primenjivala bez ikakvih planiranja, projektovanja. Tehničku opremu su birala i montirala lica bez osnovnih znanja o pravilima struke. Video nadzor je postao prestiž bez vođenja računa o zaštiti ličnosti onih koji su snimljeni ovim sistemima. Snimci su objavljivani na društvenim mrežama čime je grubo povređivana privatnost snimljenih lica.

Obezbeđenje sada – Zakoni i licence

Po ugledu na razvijene zemlje R. Srbija je 2013 godine Zakonom o privatnom obezbeđenju (Zakonom) definisala ko i na koji način može da se bavi poslovima privatnog obezbeđenja, definisana su ovlašćenja lica koja obavljaju poslove privatnog obezbeđenja. Zakonom su predviđene licence za fizička i pravna lica koja ih kvalifikuju za obavljanje ovih poslova. Na ovaj način je profesionalizovana ova delatnost. Za sticanje licenci za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja neophodno je da kandidat ima završenu najmanje srednju školu, da je psihofizički sposoban za obavljanje ovih poslova, da je prošao obuku, položio stručni ispit pred državnom komisijom i da je prošao bezbednosnu procenu. Zakonom je definisano da su poslovi privatnog obezbeđenja procena rizika, fizičko tehnička zaštita, planiranje, projektovanje i montaža sa održavanjem sistema tehničke zaštite.

Pre donošenja Zakona o privatnom obezbeđenju usvojeni su standardi Republike Srbije kojima su definisana najbolja iskustva i pravila za postizanje najefikasnije zaštite organizacija. Odredbe ovih standarda prihvaćene su i Zakonom o privatnom obezbeđenju definisane kao obaveze.

Kakav je osnovni pristup u obezbeđenju?

Osnovni pristup je da se zaštita objekta, odnosno organizacije , zasniva na merama usmerenim na zaštitu od konkretno utvrđenih opasnosti koje mogu da ugroze ili ometaju ostvarivanje zacrtanih ciljeva. Potrebno je definisati kolika je verovatnoća da će se utvrđena opasnost desiti kao i kako bi posledica od svake od utvrđenih opasnosti uticale na organizaciju. Na taj način se dolazi do rizika kojima je organizacija izložena i veličini svakog rizika pojedinačno. Tek kada se znaju rizici kojima je organizacija izložena mogu se planirati mere kojima će se svaki od tih rizika kontrolisati ili po mogućnosti otkloniti.

Ovo se postiže izradom Akta o proceni rizika u zaštiti lica imovine i poslovanja koji se izrađuje prema standardu SRPS A-L2-003.

Ko sve mora imati Akt o proceni rizika?

Zakonom o privatnom obezbeđenju je definisano da sve organizacije koje nisu mikro preduzeća, a primenjuju bilo koju od mera privatnog obezbeđenja, bilo fizičkog obezbeđenja ili sistema tehničke zaštite, moraju tu primenu zasnivati na Aktu o proceni rizika u zaštiti lica imovine i poslovanja. Mora se znati da procena rizika nije zadovoljavanje birokratskih normi nego je sveukupan proces identifikacije, analize i ocene rizika, identifikovanja unutrašnjih i spoljašnjih pretnji i ranjivosti.